φιλοσοφια

– Šta je to filozofija?
To je prilično kontroverzno pitanje.Ne postoje dva filozofa koja bi na pitanje šta je filozofija jednako odgovorila. Smatram da se filozofija sastoji od spekulacija o stvarima o kojima egzaktno saznanje još nije moguće. To bi bio samo moj odgovor, ne i nekog drugog.
– Koja je razlika između filozofije i nauke?
Nauka je ono što znamo, a filozofija ono što ne znamo. To je jednostavna definicija i razlog zbog kojeg, kako saznanje napreduje, pitanja stalno prelaze iz filozofije u nauku.
– Prema tome, čim je nešto ustanovljeno i otkriveno, ono prestaje biti filozofije i postaje nauka.
Da i mnoga pitanja koja smo navikli zvati filozofskim više tako ne zovemo.
– Koja je korist od filozofije?
Prvo, da održi živim spekulacije o stvarima koje još nisu pristupačne za nauku; na kraju krajeva, naučno saznanje pokriva vrlo mali deo onoga što zanima čovečanstvo i što treba da ga zanima. Postoji mnogo stvari od ogromnog interesa o kojima nauka, barem danas, zna malo, a ja ne želim da njudska imaginacija bude ograničena i zatvorena unutar onoga što se sada zna. Mislim da je jedna od koristi filozofije u tome što proširuje vaš imaginativni pogled na svet, pogled u području hipoteza.
Drugo, da pokaže kako postoje stvari za koje smo mislili da ih znamo, ali ih zapravo ne znamo. Podstiče da ostanemo skromno svesni koliko mnogo toga što izgleda kao znanje to nije.
– Ne postaje li filozofija, na taj način, sluškinja nauke?
To jeste jedna njena uloga. No ona nije samo sluškinja nauke pošto postoji mnogo toga sa čim se nauka ne može nositi. Sva pitanja vrednosti, na primer. Nauka nam neće reći šta je dobro, a šta loše
……
(B. Rasel, Šta je filozofija, intervju za BBC , 1959. God.)

• Neistraženi život nije vredan življenja (Sokrat)
• Filozofija je pokušaj da se dosegne visina sa koje možeš videti u svim pravcima (Lukijan iz Samosate)
• Filozof raspolaže znanjem o svim stvarima, koliko je to moguće, ne poznavajući pri tom svaku od njih pojedinačno. Filozofija je najbožanstvenija i najviša nauka. Sve druge nauke su, dakle, potrebnije od nje, ali nijedna nije bolja od nje. Zaista, bavljenje filozofijom predstavlja čudesno uživanje, čisto i postojano… (Aristotel)
• Prvi uslov koji čovek mora ispuniti da bi se bavio filozofijom jeste smelost da gleda isini u oči i da veruje u moć duha. Filozofija se može smatrati jednom vrstom luksuza, ukoliko luksuz označava ona uživanja i zanimanja koja ne potiču iz spoljašnje nužde. Utoliko se svakako bez filozofije može. Ali sve zavisi od toga šta se naziva nužnim. Sa gledišta duha, filozofija se može označiti upravo kao nešto najnužnije. (G. V. F. Hegel)
•  Filozofija je svoje vreme izraženo u mislima. (G. V. F. Hegel)
• Filozofija je krtica koja rije duboko tražeći korenje. (G. V. F. Hegel)
• Filozofija je nedelja života – dan kada čovek treba da se uzdigne iznad svakodnevnih poslova. (G. V. F. Hegel)
• Filozofi ne rastu kao pečurke iz zemlje, oni su plodovi svog doba, svog naroda, čiji nasuptilniji, najdragoceniji i najnevidljiviji sokovi kruže u filozofskim idejama. ( K. Marks)
• Filozofija je od-govaranje koje u jezik dovodi pri-govor bivstva bivstvujućeg. Filozofija je ispitivanja onoga što je izvan-redno. (M. Hajdeger)
• Od filozofije se ne može pobeći. Pitanje je samo da li postajemo svesni ili ne… Ko odbacuje filozofiju i sam se priklanja jednoj filozofiji iako toga nije svestan. Filozofija znači: biti na putu. Njena su pitanja bitnija od njenih odgovora, a svaki se odgovor ponovo pretvara u novo pitanje. (K. Jaspers)
• Tendenciji ka filozofiji stoji nasuprot jedna isto tako moćna protivtežnja života: nespokojstvu duha jedna duboka poreba za mirom, sigurnošću i stalnošću. Bez napora vlastitog filozofiranja nema puta u filozofiju. Filozofija je pre svega filozofiranje, ne neki rezultat znanja, nego duhovni pokret. (E. Fink)
• Filozofija uklanja arogantan dogmatizam onih koji nikada nisu putovali predelom oslobađajuće sumnje i održava u životu naš osećaj za čudo, pokazujući nam poznate stvari sa nepoznate strane. (B. Rasel)
• U skladu sa svojim pojmom filozofija je ljubav prema jedinstvu istinitog ljudskog saznanja i dobrog ljudskog ponašanja: ljubav prema jedinstvu istinitog i dobrog. (A. Heler)
• Filozof je onakav, kakav je on kao čovek (J. G. Fihte)
• Filozofija je čovek sam koji postaje problem sam sebi i traži razloge i osnove svog bivstvovanja. (Abanjano)
• Filozofiramo uvek u strahu od ludila (Ž. Derida)
• Filozofija je poezija pojmova i nauka o opštevažećim vrednostima (V. Vindelband)
• Ni u jednu profesionalnu delatnost ne spada kao njen organski deo razmišljanje o prirodi i smislu same te profesije; krojač šije odela, ne razmišljajući o prirodi tog zanata; u posao lekara spada veština lečenja, dok se razmišljanje o prirodi medicine ne smatra delatnošću koja bi bila sastavni deo same te veštine. Filozofija je u tom pogledu jedna izuzetna profesija. Zaista je za divljenje koliko se svi ti majstori ovog zanata posvećuju razmišljanju o smislu, razlogu postojanja i karakterisanju svog profesionalnog rada. (L. Kolakovski)