Listići, Ludvig Vitgenštajn

images 5. Zar ne mogu da upotrebim reči da znače ono što ja hoću da znače? – Pogledaj vrata svoje sobe, izgovori pri tom niz proizvoljnih glasova i podrazumevaj pod njima opis tih vrata!

7. Ako ima dva prijatelja s istim imenom, pa jednom od njih pišem pismo, od čega zavisi to da ga ne pišem drugom? Od sadržaja? Ali sadržaj bi mogao da odgovara obojici; (adresu još nisam napisao). Veza, dakle, može da bude u predistoriji. Ali tada i u onom što prati pisanje. Ako me neko upita „kojem od njih dvojice pišeš?“, i ja mu odgovorim, da li odgovor izvlačim iz predistorije? Zar ga ne dajem gotovo kao kao da kažem „imam zubobolju“? – Da li bih mogao biti u nedoumici kojem od njih dvojice pišem? I kako izgleda takav jedan slučaj nedoumice? – Zbilja, zar ne bi bio moguć i slučaj sledeće iluzije: verujem da pišem jednom, a u stvari pišem drugom? I kako bi izgledao slučaj jedne takve iluzije? Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Vrednost filozofije, Bertrand Rasel

7. RussellFilozofija, kao sva druga izučavanja, usmerena je u prvom redu na spoznaju. Spoznaja kojoj stremi jeste od one vrste koja sjedinjuje sistem stabla nauke i od one vrste koja sledi iz kritičkog ispitivanja temelja naših osvedočenja, predrasuda i mnjenja. No ne može se tvrditi da je filozofija postigla bilo kakav značajan uspeh u nastojanjima da pribavi konačne odgovore na svoja pitanja. Pi­tate li matematičara, mineraloga, istoričara ili bilo kog drugog naučnika, koji je definitivan korpus istina utvrđen njihovim naukama, oni će odgovarati sve dok ih budete hteli slušati. Ali ako postavite isto pitanje filozofu, on će, ako je pošten, morati priznati da njegova izučavanja nisu došla do onih pozitivnih rezultata do kojih su došle ostale nauke. Istina, to je delimično zato što se neki predmet prestaje ubrajati u predmet filozofije čim postane moguća njegova definitivna spoznaja, te on postaje predmetom posebne nauke. Celo proučavanje neba, koje danas spada u astronomiju, nekada je bilo uključeno u filozofiju. Veliko NJutnovo delo nosilo je naslov Matematički principi prirodne filozofije. Slično tome, proučavanje ljudskog duha, koje je bilo deo filozofije, postalo je naučna psihologija. Tako je nesigurnost filozofije više prividna no stvarna: ona pitanja na koja su već mogući definitivni odgovori smeštena su u nauku, dok su ona na koja se danas ne može definitivno odgovoriti, preostala kao residuum što se naziva filozofijom.Ovo je, međutim, samo deo istine koja se odnosi na nesigurnost filozofije. Ima mnogo pitanja – a među njima su neka od onih koja su od najdubljeg interesa za naš duhovni život – koja, koliko mi možemo videti, moraju ostati nerešiva za ljudski intelekt sve dok njegove moći ne pređu u sasvim drugi red veličina od onoga kome danas pripadaju. Nastavite sa čitanjem

Odbrana Sokratova

Na pitanje „ko je najmudriji“ upućeno proroštvu u Delfima, proročica Pitija je odgovorila: „mudar je Sofokle, mudar je Euripid, ali niko nije mudriji od Sokrata“.  Sokrat je bio začuđen tom porukom Apolona, pa je sproveo mnoga istraživanja kako bi utvrdio razloge za ovakvu poruku proročice. Došao je do zaključka kako se njegova mudrost sastoji u tome što on jedini zna da ništa ne zna. Svi ostali (političari, pesnici i zanatlije) misle da znaju nešto, i to njihovo uverenje onemogućava ih da osveste svoje sopstveno neznanje, ograničenosti i pogrešivost. Sokrat, za razliku od njih, bar zna to da ništa ne zna. Pomenuto istraživanje Sokrat je vršio vodeći filozofske razgovore sa svojim sugrađanima na atinskom trgu. U tim razgovorima, on je dokazivao Atinjanima da ne znaju ono što bi trebalo da znaju ili ono što misle da znaju. Nastavite sa čitanjem

Platonov mit o pećini

Svoje učenje o znanju Platon je  prikazao alegorijom o pećini u sedmoj knjizi dijaloga Država.  Poziva nas da zamislimo pećinu. U njoj se od detinjstva nalaze ljudi okovanih  vratova, okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine. Zbog okova oni ne mogu da vide nikog pored sebe niti izlaz iz pećine koji se nalazi iza njihovih leđa. Jedini izvor svetlosti u pećini je vatra. Između ljudi  i vatre postoji zid, paravan iza koga se nalaze drugi ljudi koji pronose razne naprave, kipove ljudi i životinja od kamena i drveta. Ovi koji su okovani i gledaju u zid, na njemu, zbog vatre, vide svoje senke i senke onoga što se dešava iza njih. Nastavite sa čitanjem